Šta reći , kad te kolega zamoli da sklopim svoje misli o kuhinji i gastronomiji, naravno da mi je velika čast da se odazovem. Inače značim za osobu bez dlake na jeziku . Pa eto takvo će biti upravo moje pisanje, kroz život posvećen kuhinji a pogotovo kroz moje oči. U svojoj karijeri (20 godina) prošla sam svašta. Kroz razne uspone i padove, ali iskreno više je bilo padova. Teško je podnjeti nešto takvo, a još teže je kad doživljavaš padove upravo zbog činjenice što si žena. Da, dobro ste pročitali, doživljavala sam sve to, i dan danas pokušavaju da negiraju sposobnost žene kao chefa. Iako smatramo da smo u ovo doba prevazišli taj ego, na žalost to postoji još uvek, priznali to ili ne. Ali ipak, sve ovisi u tome koliko podneseš, koliko si uporan i koliku imaš želju, a još pogotovo neki inat u sebi da to i dokažeš da razlika nema ako je želja to što te vodi ka cilju. Da, biti kuhar nimalo nije lako ,a biti mati , supruga, chef još manje. Ali ipak sve se da ako se hoće. U mom svjetu gastronomije je svaki potez dobro promišljen. Zakoračila sam tad u svjet vrhunske gastronomije kroz sama takmičenja. Znači, kroz sama dostizanja u svojoj državi dobila sam mjesto u nacionalnom timu. Takmičila sam se na Olimpijadi, Svetskim prvenstvima, međunarodnim , državnim…

Sklapaju se mnoga prijateljstva, a i mnogo toga se da naučiti. Kroz sama vrhunska takmičenja naučila sam pravila igre koja se moraju poštovati. Ta pravila su JAKO BITNA za sve nas , jer kroz njih mi rastemo kao kuhari i učimo mnogo novih tehnika. Problem koji ja vidim kroz sve te godine je da ne priznajemo kakvo je naše znanje, da nam puno više znači neka lenta što nam okače kolege za vrat , koje se izmjenjaju tek tako. Umesto da sagledamo realnost i da kažemo da sami sebe lažemo i kažemo kako još imamo učiti, nama puno više znače lažni osmjesi, još lažnije pohvale, jeftine medalje i diplome lažnih asocijacija. U moru lažnih asocijacija i lažnih medalja sve je obezvređeno. Svaki zaslužen trud postaje nebitan. Meni lično je najveći problem, da kolege sebi uzimaju pravo i uporede “svoj“ rad (koji nije njihov, već ukraden sa interneta) sa tuđim i čak ga ponižavaju , a za pravo si uzimaju to jer su, tobože,  pobjedili na nekom takmičenju. Drage moje koleginice i kolege , razlika je od takmičenja do takmičenja i vrste tog takmičenja. Korektnost je ona koja bi nas morala spajati do te mjere, da jedno drugome budemo podrška, da učimo i rastemo zajedno , da priznamo sebi ko smo i šta smo, a najbitnije je međusobno da se poštujemo.

Kad čovjek nešto cjeni? Kad sam to uradi od svojih ruku i dobije za to nagradu, pa čak i ako je samo priznanje. Vjerujte, puno je bolje dobiti merit diplomu, nego kad se okači poklonjena zlatna medalja dobijenu kroz neka poznanstva (princip ja tebi-ti meni) i nameštenim takmičenjima gde sudije poklanjaju zlatne medalje šakom i kapom, jer u budućnosti svako svoje znanje mora da pokaže i ništa se ne može sakriti. To vam može poslužiti da dobijete neki posao i poštovanje ljudi koji se ne razumeju u gastronomiju, ali na kraju kad uđete u kuhinju da radite, sve izađe na videlo. Tada uništavate sva vredna takmičenja, sve ljude koji su bilo šta postigli svojim trudom, jer više niko neće verovati takmičenjima i zaluženo osvojenim medaljama. Kad dajemo titule chefovima da su svjetski poznati, a nikad se takmičili nisu na niti jednom svjetskom takmičenju pokazujemo samo to koliko nam je stalo do nekih zvanja, a puno manje do naše sposobnosti.

Budite to što jeste,  i ako volite svoj posao  vaš trud če se uvjek prepoznati na pošten način. Puno vas pozdravljam i želim vam puno sreće u vašim karijerama.