Nekako uvijek sa početkom ljetne sezone razmišljam o svom poslu, poslu kuvara i konstantnom nedostatku istog kadra. Ovo što ću napisati je moje iskreno mišljenje i nadam se da ću koliko-toliko uticati da i Vi, dragi čitaoci, malo na ovu stvar gledate drugim očima. U par stavki ću obrazložiti osnovne probleme vezano za zvanje „KUVAR“. Ma koliko to zvanje „KUVAR“ zvučalo jednostavno i ma koliko je “jednostavno“ postati „KUVAR“- danas je to jedan od najtraženijih i najplaćenijih zanata.
Zbog čega nema dovoljan broj kuvara?
Prvenstveno zbog loše politike ministarstva obrazovanja u svim zemljama regiona koje nisu uskladjene sa potrebama tržista rada. Uzmite da za potrebe jednog grada imate školu koja školuje isti broj kuvara kao i u „Titovo vreme“, kada je taj grad imao dva hotela, tri restorana, par radničkih menzi i kuhinje po bolnicama i studentskim centrima. Ako je realno da se školuje isti broj đaka i sada kada je znatno veći broj hotela i restorana i kada na ovo sve dodamo konstantan odlazak kuvara u zemlje EU i sezonski rad na Jadranu, neminovno je da će nedostajati kvalitetnog kadra.
Samo školovanje je problematično. Dosta stvari i predmeta kojim se đaci opterećuju bez kvalitetnog stručnog osposobljavanja za posao i buđenja želje kod djece da se danas – sutra bave ovim poslom. Školovanje bi trebalo da sadrži dosta praktičnog djela u kojima bi se djeca naučila osnovama bavljenja ovog posla i da sutra kad završe školovanje imaju dobru osnovu da budu uspiješni kao kuvari.
Da li je praktični dio školovanja dovoljan da se djeca osposobe?
Rekao bih NE, jer mislim da jedan mentor sigurno ne može kvalitetno raditi sa 20 – 25 učenika, i da ih pravilno uputi u sve pore gastronomije. Kad se još doda na sve to i loša tehnička opremljenost kabineta, teška situacija oko nabavke namirnica za vježbu, dobićemo samo loše i neadekvatno obrazovanje.
Moje viđenje rešenja ovog problema je da se poveća upisna kvota za zanimanje kuvara. Veći broj polaznika otvara i mogućnost bolje selekcije kadra. Ujedno,  mora se raditi i na tome da se poboljša kvalitet rada sa učenicima, da sa djecom rade stručnjaci iz struke, a ne samo da nezainteresovani pojedinci popune fond časova.
I za kraj, ovo govorim kao neko ko je proveo u kuhinji skoro 20 godina i kao neko ko bi da je u prilici opet izabrao da bude kuvar, samo sa par izmjena u samom startu. Buditi svjesni prednosti ovog zanata, da uz relativno kratko školovanje, dobru praksu i dosta samoinicijativne edukacije možete doći u stadijum da pristojno zarađujete i živite od ovog posla.